Smrt Predraga Živkovića Tozovca: Porodične Tajne i Nasleđe
Legendarni pevač narodne muzike Predrag Živković Tozovac sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Njegova smrt 2021. godine, u 84. godini života, izazvala je veliku tugu među obožavaocima, ali je istovremeno donela na površinu porodične razmirice koje su, nažalost, obeležile njegovu ostavštinu. Ove razmirice, koje su postale javne tek nakon njegove sahrane, bacile su senku na uspomenu na jednog od najomiljenijih izvođača narodne muzike u regionu.
Tozovac je preminuo usled komplikacija izazvanih virusom korona, ostavljajući iza sebe bogatu muzičku karijeru i trajan uticaj na narodnu muziku. Njegov život nije bio samo priča o uspehu i talentu; iza kulisa, Tozovac je vodio komplikovan porodični život. Tokom godina, njegovi odnosi sa decom bili su zategnuti, dok su se mnogi detalji iz njegovog privatnog života saznali tek nakon njegove smrti. Njegova karijera, koja je trajala više od četiri decenije, obeležena je mnogočim: od hitova koji su osvajali srca publike do nastupa na najvažnijim muzičkim manifestacijama u bivšoj Jugoslaviji.
Prema izvorima bliskim porodici, Tozovac je bio svestan ozbiljnosti svoje bolesti i sastavio je testament čim je saznao za svoju dijagnozu. U njemu je, kako se navodi, kompletnu imovinu – kuću na Voždovcu i dva stana u Beogradu – prepisao svojoj supruzi Emiliji, poznatijoj kao Mima, i njenim naslednicima. Ovaj potez dodatno je pogoršao odnose sa njegovim vanbračnim sinovima, koji su se nakon njegove smrti javili sa željom da potražuju deo nasledstva, uprkos tome što su tokom njegovog života bili skoro potpuno odsutni iz njegovog života. Ova situacija nije retkost u svetu poznatih ličnosti, gde se porodične tenzije često javno ispoljavaju, ostavljajući tragove na reputaciji preminulih.
Jedan od sinova, Svetozar, koji živi u Beogradu, izbegao je prisustvo sahrani, smatrajući da bi prisustvo medijima moglo stvoriti dodatnu napetost. Ipak, nakon sahrane, otišao je na groblje kako bi odao poštu ocu, ostavljajući cveće na njegovom grobu. Iako su, prema izvorima, povremeno komunicirali, njihovi odnosi su ostali hladni. Tozovac nije voleo da govori o svom privatnom životu, posebno o deci. Razgovarali su i neposredno pre njegove smrti, ali to nije promenilo Tozovacovu odluku da im ne ostavi ništa. Ovaj aspekt njegovog života ukazuje na složenost porodičnih dinamika koje često ostaju neistražene, čak i kod javnih ličnosti.
Drugi sin, koji živi u Americi, prema dostupnim informacijama, takođe nije pokazivao interesovanje za očevo zdravlje niti je nastojao da ostane u kontaktu. Njegovo interesovanje za porodične stvari probudilo se tek nakon Tozovčeve smrti, kada se obratio bratu tražeći informacije o testamentu. Kada je saznao da je imovina prepustila Mimi, njegov odgovor bio je razočaranje, iako su neki izvori tvrdili da je bio svestan bliskosti koju su Tozovac i njegova supruga delili. Ova situacija postavlja važno pitanje o tome koliko su često članovi porodice prisutni u životima svojih najbližih, a koliko im se javljaju tek kada se suoče s posledicama smrti.
Porodične tenzije eskalirale su kada je Svetozar otvoreno kritikovao brata iz Amerike, govoreći mu da nema moralno pravo da potražuje nasledstvo, s obzirom da se nikada nije brinuo o ocu dok je bio živ. Ova rasprava dovela je do potpunog prekida komunikacije među braćom, a njihove nesuglasice postale su predmet javne pažnje. Mnogi su se pitali kako je moguće da se ovakve situacije dešavaju unutar porodice jednog od najomiljenijih muzičara. Ovakvi sukobi nisu retki i uočavaju se i kod drugih poznatih ličnosti, gde se često postavlja pitanje prava na nasledstvo, koje može izazvati razdor među članovima porodice koji su nekada bili bliski.
Iako je javnost bila svedok ovih sukoba, Mima je, čini se, nastojala da ostane po strani. Pre nego što su tenzije postale otvorene, Svetozar ju je kontaktirao kako bi saznao šta tačno piše u testamentu. Ona mu je, prema izvorima, rekla da nije učestvovala u donošenju te odluke i da poštuje volju svog supruga. Mima se nije mešala u odnose između oca i sinova, iako je i sama bila iznenađena ishodom. Ova situacija osvetljava složenost porodičnih odnosa i ukazuje na izazove s kojima se suočavaju partneri javnih ličnosti kada je u pitanju upravljanje nasledstvom i porodičnim dinamikama.
Na kraju, uprkos porodičnim dramama, umetnička veličina Predraga Živkovića Tozovca ostaje neupitna. Njegovi muzički doprinosi i talenti doneli su radost mnogim generacijama, a kolege su se od njega oprostile sa emotivnim rečima. Njegov odlazak ostavio je ne samo prazninu na estradi, već i mnoge nerealizovane emocije unutar porodice. Na kraju, Tozovac ostaje simbol kako umetnost može nadživeti nesporazume, ali i kako ni najveći umetnici nisu pošteđeni složenih porodičnih odnosa koji mogu ostaviti duboke ožiljke. Njegova muzika, koja će zauvek živeti u srcima ljudi, i dalje će podsećati na vrednost ljubavi, poštovanja i bliskosti, čak i kada su porodične veze napete.
